Kit Simons: Srpska privreda “najslabija privreda centralne i istočne Evrope”

Srbija daleko od lidera na Zapadnom Balkanu

Beograd - Političari redovno, s vremena na vreme, ponavljaju kako je Srbija lider. Mereno ekonomskim pokazateljima i svakodnevicom, od tih priča kako smo lideri i da možemo biti “tigar na Balkanu”, uglavnom nema ništa, jer figurativno rečeno, “počinjemo da umesto tigra ličimo na zapuštenu mačku”.

Ekonomski analitičar Kit Simons, čije procene uvažavaju međunarodne finansijske institucije, u studiji koja se bavi Srbijom, pored ostalog konstatuje: “Reč je o zemlji koja je ostvarila napredak u tranziciji, ali je ostalo još mnogo posla koji zavisi od političke volje”. Kao značajne nedostatke on navodi visoku nezaposlenost, zavisnost od doznaka iz inostranstva, korupciju, praznine u vladavini prava, spoljni dug, slab izvoz.

Njegov zaključak je sasvim jasan i on Srbiju svrstava u “najslabiju privredu centralne i istočne Evrope”. Bas Baker, šef misije Međunarodnog monetarnog fonda za zemlje u razvoju, komentarišući izjave nekih naših zvaničnika o liderstvu u regionu, nije imao dilema.  

- Srbija jeste važna zemlja u regionu, ali nije najvažnija. Veća pa i bitnija od nje je Rumunija, a neke zemlje se, kao što su Rusija i Poljska, ističu po veličini, a druge, poput Slovenije i Slovačke, po tome što su uspešne i već su članice evrozone - stav je Bakera. Ipak on diplomatski primećuje i da “što je više uspešnih zemalja, to je bolje za ceo region”.

Naš bruto domaći proizvod i sada je značajno manji od onog koji smo imali pre 12 godina. U periodu od 2001. do 2009. u Srbiju je ušlo po raznim osnovama 129 milijardi dolara, ali su loše iskorišćene.

- Naše vlade su propustile istorijsku priliku, da na talasu petooktobarskih promena, naklonosti međunarodne zajednice, konjunkture svetske privrede i značajnog priliva inostranog kapitala preurede Srbiju u modernu, demokratsku i razvijenu zemlju, članicu EU, koja bi, da se to kojim čudom desilo, sa pravom mogla da ponese naziv jednog od lidera šireg balkanskog prostora - smatra prof. dr Ljubodrag Savić.

Srbija je u poslednje dve decenije izgubila korak dozvolivši da nas preteknu čak i one zemlje koje su ranije bile znatno iza nas, procena je ekonomista. Sada smo po većini pokazatelja u društvu Albanije, BiH i Makedonije, ispred nas su Crna Gora i Hrvatska. Slovenija je odmakla najdalje, dok su Rumunija i Bugarska značajno unapredile vlastiti položaj ulaskom u EU.

Još uvek plaćamo cenu devedesetih, ali ni u protekloj deceniji ništa ozbiljno nije učinjeno da Srbija zaista postane ekonomski i socijalno respektivna zemlja, barem na prostoru Zapadnog Balkana. Nasuprot manjem broju moćnih i bogatih, nalazi se ogromna većina nezaposlenih, slabo plaćenih, siromašnih... Umesto liderstva, što je fikcija političara, Srbija je, ocenjuju ekonomisti, zemlja propuštenih šansi.

Izjave o liderstvu

Predsednik Boris Tadić:

„Srbija je lider u mostogradnji jer se nigde u Evropi trenutno ne gradi toliko mostova kao što se gradi u Srbiji.”

Premijer Mirko Cvetković:

„Srbija je lider u regionu po rastu bruto domaćeg proizvoda.“

„Srbija je lider u regionu u prehrambenoj industriji.“

Ministar Ivica Dačić:

„Srbija je lider u regionu kada je u pitanju sprovođenje standarda u domenu unutrašnjih poslova.”

 Gde smo zapravo

- Direktne strane investicije od 26 milijardi dolara do kraja 2009. dovode Srbiju do 62. mesta, skoro do dna tabele, imajući u vidu da ukupan broj posmatranih država iznosi 87. Atraktivnija mesta za ulaganje su: Pakistan (61), Tunis (60), Hrvatska (59), Bugarska (52), Angola (43), Rumunija (40)...

- Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika iznosi u Srbiji 10.600 dolara, što je dovoljno za 102. mesto u konkurenciji 229 zemalja. Slovenija sa 27.600 dolara po glavi stanovnika zauzima 50. poziciju, dok je Hrvatska 68. sa 17.500 USD.

- Indeks ekonomskih sloboda svrstava države u pet grupa, a Srbija sa indeksom 56,9 “čuva” 104. poziciju koja pripada četvrtoj grupi - “uglavnom neslobodnih zemalja”. Ekonomske slobode su veće u Hrvatskoj (92. na listi), Mongoliji (88), Namibiji (77), Crnoj Gori (68), Rumuniji (63), Sloveniji (61)... a najveće su u Hongkongu, Singapuru i Australiji.

Autor: Zoran Luković

(Blic)